Marelica traži humusno tlo

Mnoge su sličnosti između breskve i marelice, a neke se vide već na prvi pogled.

Stabla su im otprilike jednake visine i izgleda, plodovi obiju vrsta u sredini imaju košticu, meso im je žute iii crvenkaste boje, slatko i sočno. Uzgoj ovih voćnih vrsta u sjevernijim krajevima svojevrstan je rizik. Za obje se vrste preporučuje uzgoj u obliku fana uz jugu okrenut zid, ako klima dopušta sadnju na otvorenom,ili staklenički uzgoj, ako živite u kraju sa hladnijom klimom .

Uzgajaju li se marelice na otvorenom, tada je u većini krajeva nužna zaštita od mraza, a poželjna je i zaštita od ptica . Vrsta je samooplodna pa joj ne treba poseban oprašivač, no sa obzirom na rano cvjetanje, treba pripomoći ručnim oprašivanjem. Uz brojne sličnosti postoje i mnoge razlike između breskve i marelice.

Za marelice bakterijski rak i bolest »srebrnog lista« nisu ozbiljna opasnost, tako da se rezidba može obavljati na kraju zime ili u rano proljeće. Još je važnije naglasiti da marelica može donositi plodove i na spurovima koji nastaju na starijem drvu, a ne samo na jednogodišnjem drvu, kao što je slučaj sa breskvom. Zbog toga i rezidba postaje jednostavnija. Marelica se razlikuje i po zahtjevima za kvalitetom tla, jer traži više humusa i kalcija pa ju je najbolje posaditi u dublje, plodno i karbonatno tlo.

Razmak sadnje kod pojedinih sorti: